PRISTUPI PROBLEMU I ODGOVARAJUĆE STRATEGIJE
Definicija trgovina ljuskim bićima je predmet velikih rasprava u anti-trafficking pokretu. Kada se pravi nacrt mera ili politike za suzbijanje trgovine ljudskim bićima, jezik definicije može da pravi razlike između zakona, politike ili mera koje se preduzimaju radi pomoći ženama ili kojima se te žene kasnije viktimiziraju. Pristupi problemu variraju od represivnih strategija, koje za cilj imaju suzbijanje organizovanog kriminala, ilegalne migracije ili prostitucije, do strategija osnaživanja koje za cilj imaju pružanje podrške ženama i jačanje, tj. povećanje prava žena.
90% žrtava trgovine su osobe ženskog pola. Sve je veći broj maloletnica, uzrasta od 12 do 14 godina, među njima. Najčešća svrha trgovine ženama i decom je prostitucija. Žrtva, koja se seksualno eksploatiše, donese gazdi veću zaradu za jedan dan od žrtve koja se bavi teškim fizičkim poslom za nedelju dana!
Trgovina ženama kao moralni problem
Borba protiv trgovine ženema = borba protiv prostitucije.
Kriminalizovati sve koji su u prostituciji, uključujući ili izuzimajući same prostitutke, spasiti i rehabilitovati prostitutke.
Ovaj pristup se koristi najviše i on na žene i prostituciju gleda kao na nešto zlo (neizbežno ili ne), a koje je neophodno kontrolisati. Akcije protiv trgovine ženama sa ovog stanovišta imaju za cilj kontrolisanje i kažnjavanje svih strana uključenih u program. Nedostatak ovog pristupa jeste to što u njemu i žene rizikuju da budu kažnjavane, a što onda vodi do stigmatizacije žrtava.
Trgovina ženama kao problem organizovanog kriminala
Borba protiv trgovine ženama = borba protiv organizovanog kriminala.
Poboljšanje međunarodne saradnje, posebno policijske, efikasnije tužilaštvo i sudstvo, strože kazne.
Pristup problemu kao pitanju kriminala ima za cilj uvođenje strožih kazni, kao i poboljšanje saradnje međunarodnih policijskih snaga i dr. mera, što omogućava efikasnije gonjenje počinilaca krivičnog dela. Ovaj pristup takođe je rizičan po žene u smislu rizika lične sigurnosti žene i njihove zaštite, a sve to je podređeno sudskom gonjenju. Krivični pristup takođe pogađe žene koje su često pod udarom zakona zbog bavljenja prostitucijom ili ilegalne migracije.
Trgovina ženama kao problem ilegalne migracije
Borba protiv trgovine ženama = borba protiv ilegalne migracije.
Sprečiti ulazak mogućim žrtvama trgovine, stroži vizni režim, jača kontrola granica. Stroži nadzor »mešovitih brakova«. Kriminalizacija posrednika koji omogućavaju ilegalni ulazak u neku zemlju i ostanak ilegalnih migranata u njoj, kriminalizacija ilegalnih migranata.
Ovom pristupu trgovina ljudskim bićima jeste problem ilegalne migracije, tako da akcije koje se preduzimaju imaju za cilj »da žene ostanu kod kuće« a to se postiže strožom kontrolom graničnih prelaza i supervizijom mešovitih brakova. Ovaj pristup ustvari održava interes država da se zaštite od nepoželjnih stranaca.
Trgovina ženama kao problem javnog reda i mira
Borba protiv trgovine ženama = državna kontrola prostitucije.
Regulisati prostituciju u interesu zaštite javnog reda i mira, zdravlja nacije, javnog morala i prikupljanja poreza.
Ovaj pristu ogleda na trgovinu ženama i na prostituciju kao na pitanje javnog reda i mira. Rešenje se vidi u povećanoj kontroli situacije, uvođenjem mera obaveznih medicinskih pregleda. Svi zakoni koji se tiču žena u prostituciji polaze sa ovog stanovišta.
Trgovina ženama kao problem ljudskih prava
Borba protiv trgovine ženama = borba za unapređenje i zaštitu ljudskih prava prostitutki.
Unapređivanje i zaštita ljudskih prava žrtava trgovine ženama uključujući tu i pravo na pravni lek, pravnu zaštitu, nediskriminacioni tretman, kompenzaciju i rehabilitaciju. Uvrstiti prostitutke u sistem instrumenata za zaštitu ljudskih prava.
Postavljanje problema trgovine ženama kao pitanja ljudskih prava nudi dve vrste analize: prostitucija je sama po sebi kršenje ljudskih prava i treba je ukinuti; ako prostitucija nije kršenje ljudskih prava, onda to jesu uslovi u kojima žene u prostituciji žive – prevare, zlostavljanje, nasilje, dužničko ropstvo, ucene, uskraćivanje slobode kretanja... Ove dve vrste analiza.
Trgovina ženama kao problem radnih prava
Borba protiv trgovine ženama = unapređenje i zaštita radnih prava žena na neformalnim radnim sektorima, uključujući sex radnice.
Priznavanje ženskog rada u neformalnim sektorima za legitimni rad, uključujući tu i rad u sex-industriji, poboljšanje radnih uslova, uključivanje ženskog rada u neformalnom sektoru u postojeće državne i međunarodne instrumente zaštite radnih prava i prava na rad.
Ovo stanovište govori o tome da pojavu trgovine ženama treba posmatrati kao rezultat lošeg pravnog i socijalnog položaja žena. Ovaj pristup zahteva veće mogućnosti u oblasti rada i veća radna prava uključujući tu penzije i državne beneficije za žena u prostituciji.
“Push-Pull” faktori trgovine ljudima
Različite pojave u zemljama porekla i zemljama destinacije kojima je izložena potencijalna žrtva trgovine ljudima.
Tri osnovna elementa ili pokretača trafficking-a mogu se jednostavno sumirati:
- U zemljama porekla postoji često veliko siromaštvo, velika stopa nezaposlenosti, skupo školovanje i malo perspektive za nekakvu održivu ekonomiju, naročito za žene, kao posledica toga postoji stalni izvor žrtava za eksploataciju...(Push faktori)
- U zemljama destinacije stalno narasta sex tržište i potreba za jeftinom radnom snagom migranata ili drugim formama eksploatacije, što povećava tražnju za uslugama osoba koje u potrazi za boljim životom postaju žrtve trgovine (Pull faktori)
- Mreža organizovanog kriminala preuzela je kontrolu nad »ponudom i tražnjom« i trguje žrtvama i eksploatiše ih u cilju ostvarivanja što većeg profita.
