TRAFFICKING
ŠTA JE TRGOVINA LJUDIMA
Trgovina ljudima radi eksploatacije (najčešće seksualne) je visokoprofitabilna i niskorizična kriminalna aktivnost koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život žrtve. Nije preterivanje reći da je ovo oblik modernog ropstva, a najugroženiji su žene i deca.
Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Član 3. Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima posebno ženama i decom.
»Vrbovanje, prevoženje, prevođenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnji silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja, davanja ili primanja novca ili drugih koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, ropstvo ili uklanjanje organa.«
Prema Članu 3b istog dokumenta, pristanak žrtve na nameravanu eksploataciju, nema nikakvog značaja.
Oblici trafikinga su sledeći:
- prinudna prostitucija
- rad u kući
- ilegalan rad
- dužničko ropstvo
- prinudni brak
- lažno usvajanje
- seks turizam i zabava
- pornografija
- prosjačenje
- korišćenje u kriminalnim aktivnostima
- trgovina organima
- trgovina bebama
NAČINI VRBOVANJA ŽRTAVA
Postoje četiri glavna načina namamljivanja žrtava trgovine ljudima:
- Otmica ili kidnapovanje (ovaj način više nije neuobičajen, postoji porast broja žrtava otetih ili kidnapovanih sa područja Albanije, Kosova i u nekim delovima Azije.)
- Obećanja za legalan i dobro plaćen posao (žrtve veruju da će raditi u kancelarijama, restoranima, barovima...)
- Namamljivanje putem polu-istina (žene veruju da će raditi u "industriji" zabave kao plesačice ili sklopiti brak)
- Iako neke žene znaju da će raditi kao prostitutke, nisu svesne da neće biti plaćene i da će biti tretirane kao i sve žrtve trgovine ljudima
Poslovne ponude koje se devojkama nude preko raznih oglasa sumnjivih agencija (npr. agencije za posredovanje u zapošljavanju), sa plaćenim putnim troškovima, vizom, smeštajem... Traže se najčešće mlade i atraktivne devojke. U društvima u kojima je običaj da se poslovi ugovaraju nezvanično ovakav oblik vrbovanja ne izaziva sumnjičavost, te se retko kada preispituje ispravnost oglasa ili agencije. U mnogim zemljama ne postoje zakoni koji bi regulisali ovakav vid lažnog reklamiranja. Poslovne ponude mogu biti i od strane rođaka, prijatelja, poznanika. U slučaju ponude koju izvrši poznata osoba ili preporuči neku drugu osobu od poverenja mala je verovatnoća da će žena posumnjati ili proveriti šta se krije iza nje.
Lažni brakovi preko kojih devojke obično bivaju namamljene pričom o boljem životu koji nudi odlazak sa "mužem" u neku od zapadnih zemalja. Uglavnom su takvi muževi trgovci ili makroi. Prodaja bilo od strane porodice, prijatelja, poznanika ili neke državne institucije.
ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
Žrtve trgovine ljudima su žene, muškarci i deca.
Važno je znati da ne postoji egzaktan profil potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Trafiker odabira žrtve po "zahtevima tržišta"- za prosjačenje, prisilan rad, seksualnu eksploataciju, bira žrtve sa određenih podneblja, decu i žene određenih nacionalnosti...
Većina žrtava iz regiona Jugo-istočne Evrope su žene i deca i najčešće se koriste za seksualnu eksploataciju.
Postoji nekoliko karakteristika koje se stalno pojavljuju:
- Žrtve su u najvećem broju žene i deca, samo 2% od ukupnog broja žrtve čine muškarci i dečaci;
- Žrtve su najčešće osobe od 18 do 25 godina, ali je sve veći porast broja mlađih osoba koje bivaju trafikovane;
- Žrtve se regrutuju iz sela, manjih gradova i gradova u osiromašenom regionu;
- Žrtve su najčešće nezaposlene i siromašne;
- Žrtve mogu biti slabog obrazovanja, i zbog toga diskriminisane u porodičnom i profesionalnom životu;
- Žrtve su često iz disfunkcionalnih porodica;
- Žrtve retko govore strane jezike
Glavna karakteristika potencijalnih žrtava je jaka želja za poboljšanjem socio-ekonomskih uslova i životnog standarda.
