Policija:
- najcešce se nasilje prijavljuje dok traje
- policija je dužna da izađe na lice mesta
- ako policija ne izade, žrtva može da se obrati tužilaštvu i da istovremeno podnese pritužbu na rad policije
- policija uzima izjave od svih koji se zateknu na licu mesta
- neposredno po intervenciji, obaveštava se dežurni zamenik javnog tužioca
- on odlucuje šta da se radi – da li se pocinioc krivicnog dela privodi ili ne, u zavisnosti od toga da li nasilnik ima dosije, koji je stepen nasilja, da li postoji stalna opasnost...
- ukoliko ima male dece obaveštava se Centar za socijalni rad
- ako žrtva želi da izade iz kuce i nama gde da ode (ili želi da ide u Sigurnu kucu) žena se odvodi (sa decom) u Sigurnu kucu (koja u Zrenjaninu radi vec dve godine)
- policija dostavlja pismenu krivicnu prijavu tužilaštvu
- ukoliko nema dovoljno dokaza da se radi o krivicnom delu, onda se dostavlja izveštaj
- ako se utvrdi da se radi o prekršaju, onda se podnosi prekršajna prijava
Zdravstvo:
- važno je da lekar tacno opiše povrede (starost, velicina, oblik...) da bi se kasnije utvrdilo da li to odgovara opisu žrtve
- potrebno je kao dodatak prijavi dostaviti i medicinsku dokumentaciju o povredama od lekara, ukoliko žrtva nasilja poseduje istu
Uloga razlicitih državnih organa:
- postoji obaveza svih državnih organa da prijavljuju krivicna dela (clan 222)
- dovoljna je sumnja u izvršenje krivicnog dela
- ukoliko nadležne institucije ne prijave nasilje u porodici, onda je to krivicno delo
- ova obaveza se odnosi i na vrtice i škole, deca su cesto uz majku izložena nasilju
- prijava se podnosi policiji ili javnom tužiocu
- ne postoji neka posebna forma prijave
Uloga Tužilaštva:
- po službenoj dužnosti tužilaštvo goni pocinioca
- izuzetak je kada pocinioc ne mora da se goni pred sudom, nego se krivicno delo nasilja u porodici rešava pred tužilaštvom
Kada krivicna prijava ili izveštaj stigne u tužilaštvo, žrtva se zove na razgovor. Istovremeno se šalje dopis Centru za socijalni rad i zahteva se da izvrši procenuu porodice. CSR dostavlja izveštaj da li postoji nasilje, od kada postoji i da li je žrtva ugrožena. Policija dostavlja svoj izveštaj CSR-u. Žrtva daje izveštaj sledecim nadležnim organima: Policija, Tužilaštvo, CSR i istražni sudija. Ukoliko postoji osnovana sumnja da je rec o nasilju u porodici, slucaj se šalje istražnom sudiji sa predlogom koje radnje da preduzme i koga da sasluša, kao i koja veštacenja (medicinska i neuropsihijatrijska) treba da izvrši. Kada se krene u istraživacki postupak, prethodno date izjave nemaju težinu dokaza. Kada se završe istražne radnje, istražni sudija vraca izveštaj se vraca tužilaštvu koje procenjuje da li ima dovoljno dokaza da je izvršeno krivicno delo. Ukoliko nema dovoljno dokaza, tužba se odbacuje, a žrtva se obaveštava žrtva da može sama ako hoce da podnese krivicnu prijavu i da krivicno goni nasilnika. Ceo ovaj postupak traje do 6 meseci.
Ukoliko se optuži nasilnik predmet ide u sud gde se zakazuje glavni pretres (žrtva i svedoci ne moraju da svedoce ako nece). Ukoliko žrtva i svedoci ne žele da svedoce, ako nema drugih dokaza, postupak se obustavlja. Ukoliko je nasilnik alkoholicar ili narkoman, onda se izrice mera lecenja – sa slobode, ako je uslovna osuda, iz zatvora, ako je zatvorska osuda. Postoji mogucnost da tužilac ne mora da preduzme gonjenje pred sudom, ali može da naloži nasilniku da izvrši jednu ili više mera koje zakon nalaže. Ovome se pribegava kada žrtva ne želi da svedoci. Medutim , ovo se retko primenjuje u slucajevima nasilja u porodici. Sud po pravilu veruje iskazu žrtve. Dovoljno je da se nasilje jednom desi da bi postalo „krivicno delo“. Svrha krivicnog postupka je da se utvrdi da li je nasilnik nacinio krivicno delo i da se kazni.
Gradanski postupak se vodi posebno. Vrši se izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, zabrana daljeg uznemiravanja, zabrana prilaska na odredenoj udaljenosti, zabrana dolaska na mesto rada i mesto stanovanja. Preduzimaju se mere iseljenja nasilnika iz stana ili kuce. Pri tom se ne uzima u obzir ko je vlasnik stana. Izdaje se nalog za useljenje žrtve u stan ili kucu. Mere se izricu na godinu dana, a ukoliko postoji potreba može se produžiti. Mere su obavezujuce cim je doneta presuda. Žalba ne zadržava izvršenje. Tužbu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici može podneti CSR, tužilaštvo i žrtva. Gradanski postupak je propisan kao hitan (u roku od osam dana treba da se održi prvo rocište). Gradanski postupak se vodi paralelno sa krivicnim postupkom i krace traje, pa se obicno predstavi sudu da je mera izrecena (ukljucen je i CSR i njima se dostavlja odluka). Svako kršenje izrecenih mera zaštite od nasilja predstavlja krivicno delo nasilja u porodici. Kazna je u tom slucaju najcešce novcana ili kazna zatvora do godinu dana.
