Izraz „diskriminacija“ definisan je brojnim pravnim izvorima. Definicije su precizne,nabrajajući raznovrsne kriterijume i pojavne oblike diskriminacije. ZAKON O RADU,čl.18,zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje,kao i zaposlenih,s obzirom na pol,rođenje,jezik,rasu,boju kože,starost,trudnoću,zdravstveno stanje i dr.Neposredna diskriminacija bi bila svako postupanje uzrokovano nekim od gore nabrojanih osnova,kojima se lice koje traži zaposlenje,kao i zaposleni stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.Npr.,prilikom intervjua,za zasnivanje radnog odnosa,u praksi se često dešava,da poslodavac otvoreno ženskom kandidatu postavi pitanje vezano za planiranje porodice,što je izričito zakonom zabranjeno.Zato,ne planirajte porodicu ukoliko planirate da se zaposlite! Posredna diskriminacija postoji kada određena, naizgled neutralna odredba,kriterijum ili praksa stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica,lice koje traži zaposlenje,kao i zaposlenog,zbog određenog svojstva,statusa,opredeljenja ili uverenja pobrojanih čl.18 ovog Zakona.Diskriminacija je zabranjena u svim fazama radnog odnosa,počev od uslova za zapošljavanje,izbora kandidata,uslova rada,sve do otkaza ugovora o radu.Uznemiravanje je svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj i predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje,kao i zaposlenog,a koje izaziva strah i stvara neprijateljsko,ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.Pored uznemiravanja,zakon predviđa i seksualno uznemiravanje,što jeste svako verbalno,neverbalno i fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje,kao i zaposlenog u sferi polnog života,a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.Štetu koju trpi zaposleni,doživljava satisfakciju u novčanom iznosu podnošenjem tužbe radi naknade štete,ukoliko duševni bolovi koje zbog toga trpi to opravdavaju.
ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE bliže reguliše postupak mirnog rešenja spora,putem poverenika,koji utvrđuje činjenično stanje,daje svoje mišljenje i preporuke.Sudska zaštita diskriminisanog lica,podrazumeva podnošenje tužbe sudu.Postupak je hitan,revizija uvek dopuštena,mesno nadležan je,pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište,prebivalište tužioca.
ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU – ZAKON O MOBINGU (usvojen 26.maja 2010.god. a stupio na snagu 04.9.2010.) ima za cilj da obezbedi svakom pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu,bezbedne i zdrave uslove rada.Prema podacima Viktimološkog društva Srbije,tokom 2007.god.od ukupno prijavljenih 216 lica–žrtava zlostavljanja,119 lica smatra se žrtvama zlostavljanja na radu,što je 55% od ukupno prijavljenog broja žrtava.U 2008. ovaj procenat je pao na 51%.Prema podacima udruženja „Stop mobbing“,u toku 2008.god.,bilo je 1281 prijavljenih slučajeva zlostavljanja na radu.Od tog broja,552 muškarca i 729 žena.Pored toga,prema podacima SOS telefona u Novom Sadu,koji je počeo sa radom oktobra 2008.god.,oko 60 lica se prosečno mesečno prijavljivalo kao žrtve zlostavljanja na radu.I ovaj zakon poznaje rešavanje problema u mirnom postupku putem posredovanja.Rok za vođenje postupka je kratak i iznosi 8 radnih dana od dana određivanja posrednika.Postupak se okončava sporazumom,obustavljanjem postupka i izjavom strana u sporu o odustajanju od daljeg postupka.Zakonom je utvrđeno da pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja zastareva u roku od 6 meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno.Ovaj rok počinje da teče od dana kad je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.Poslodavac,nakon sprovedenog postupka i utvrđivanja odgovornosti,izriče sledeće mere:opomena,mera udaljenja sa rada i trajno premeštanje u drugu radnu okolinu.Zaposleni ima pravo da odbije da radi u toku postupka,imajući pravo na naknadu zarade za vreme odbijanja rada.Pri tom ne može biti stavljen u nepovoljniji položaj.U svakom slučaju,zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu,u parničnom postupku koji je radni spor.Tužbom se može zahtevati zabrana vršenja zlostavljanja,i naknada materijalne i nematerijalne štete.Ovaj postupak je specifičan zbog hitnosti postupka,tereta dokazivanja je na tuženom.Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši inspekcija rada.Zakonom su utvrđene novčane kazne za prekršaj za poslodavca za zlostavljanje na radnom mestu,pri čemu su iznosi novčanih kazni usklađeni sa iznosima utvrđenim Zakonom o prekršajima.
Advokat Vesna Radišić Guteša
