2002.
U periodu od 25. 11. do 10.12. 2002.godine po prvi put u Zrenjaninu obeleženo je “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.
Na uličnim akcijama deljeni su materijali dobijeni u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom u kojima je promovisan Član 118a Krivičnog zakona Republike Srbije po kom se nasilje u porodici tretira kao krivično delo. Deljen je i materijal štampan u svrhu borbe protiv trgovine ženana, jednog od najsvirepijeg načina nasilja nad ženama.
Zrenjaninski mediji (TV, radio i novine) uključili su se u akciju emitovanjem dzingla i spota kao i objavljivanjem oglasa sa temom borbe protiv nasilja nad ženama.
Naše aktivistkinje gostovale su na sve tri televizije i na nekoliko radio programa posvećenog ovoj temi.
Savetnica u Sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, pri novosadskoj Vladi, Zorana Šijački, kao i Jelica Rajačić Čapaković, prva žena Sekretarijata bile su gošće zrenjaninskih medija.
25. novembar su UN proglasije medunarodnim danom borbe protiv nasilja nad zenama tek 1999g. Feministkinje Latinske Amerike su to uradile 1981. godine, a feministkinje Severne Amerike su 1991. spojile 25. novembar i 10. decembar u "16 dana aktivizma".
Danas se ovi datumi nalaze u zvaničnom kalendaru UN i obeležavaju se u preko sto zemalja sveta.
Anan: Sprečiti nasilje nad ženama | 09:48 | Izvor: SRNA
Njujork - Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja žena, 25. novembra, generalni sekretar UN Kofi Anan je apelovao na sve društvene slojeve da udvostruče napore u sprečavanju svih vrsta nasilja nad ženama, istakavši da to zahteva liderstvo na svim nivoima, u svakoj zemlji i na svim kontinentima. Anan je rekao je da se ponašanje i shvatanja muškaraca moraju promeniti kako bi žene postale njihovi ravnopravni partneri i kako bi se eliminisala diskriminacija na bazi pola. "Dugogodišnja sramna praksa zlostavljanja i zloupotrebe žena dobija u 21. veku nove dimenzije i nosi dodatnu opasnost primoravanja žena da se zaraze AIDS-om", naglasio je Anan i dodao da je, od svih vrsta organizovanog kriminala, trgovina ženama i devojčicama u najvećem porastu. Vise od 700 hiljada lica proda se svake godine radi seksualnog iskorištavanja i većina njih su žrtve nasilja. Anan tvrdi da se silovanje i ostale vrste seksualnog zlostavljanja koriste kao, oružje u ratu protiv žena i devojčica. U Ananovoj poruci se ističe da će UN Konvencija protiv tranzitnog organizovanog kriminala, čiji je cilj sprečavanje trgovine ljudima, stupiti na snagu već idućeg meseca i da se broj zemalja potpisnika Međunarodne konvencije o eleminisanju svih vrsta, diskriminacije žena povećao na 174.
16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
25. novembar – 10. decembar
"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja. Počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Kampanja "16 dana" obuhvata četiri važna međunarodna datuma:
25. novembar, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960.
1999. godine Ujedinjene Nacije su službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Ko su bile sestre Mirabel? Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rođene su u Dominikanskoj republici. Pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. 25. novembra, 1960. Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je Trujillova tajna policija dok ih je Rufino de la Cruz vozio u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv Trujillovog režima. 30. maja 1961. na Trujilla je izvršen atentat, a nedugo zatim dolazi i do pada njegovog režima.
Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.
1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a
1. decembar označava početak prve godišnje kampanje kojom se pokušala dobiti javna podrška razvoju programa u prevenciji širenja zaraze, osigurati obrazovanje i podići svest o problemima vezanim za HIV/AIDS. Istorija datuma seže do 1988. godine kada su održavši sastanak na vrhu, ministri zdravstva iz celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i bolju razmenu informacija o bolesti. Svjetskim danom borbe protiv AIDSA-a želi se osnažiti globalna borba s ovom pandemskom bolešću.
3. decembar, Medjunarodni dan invalitkinja/invalida
6. decembar
6. decembra obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, izvikujući "Vi ste žene, vi ćete postati inžinjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje", a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je vjerovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.
Žene ubijene u masakru: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu i Sonia Pelletier, postale su tragični simbol nepravde prema ženama.
Ženske grupe širom zemlje organizovale su javna okupljanja (vigil), marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Federalna vlada i vlade provincija obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama. 1991. godine kanadska je vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.
1993. godine organizacija pod nazivom Koalicija 6. decembra osnovala je fond za žene koje su pokušale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu. 1993. pokrenuta je i kampanja pod nazivom “Nulta tolerancija” koja je ponudila muškarcima priliku da pokažu solidarnost sa ženama u borbi protiv nasilja. Nakon masakra nekoliko majki žrtava pokrenulo je grupu koja se bori za ograničenje zakona o dozvoli nošenja oružja i upozorava na kontinuirano nasilje nad ženama.
10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava
10. decembra 1948. vlade su priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost... bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svjetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija koji kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948.
Organizacije i pojedinci/ke vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje. "Međunarodni dan ljudskih prava je prilika da pokažemo kako principi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima nisu samo teorija i apstrakcija", kazala je Mary Robinson, viša poverenica za ljudska prava.
